Пјевао сам....

Пјевао сам.... 

Пјевао сам пјесме моје

над пучином сиња мора;

пјевао сам и плакао

уз шаптање од извора.

У градове и дворове

пјесме су се моје виле,

и на груд'ма гиздавица

прикривене тајне биле. 

Пјевао сам рујној зори

и заходу, сјајном бају,

и младости и славују

и Призрену, милом крају. 

Војевања и путови

предмет моје пјесме бише;

грмљавине ноћи тамне,

силни вјетри, страшне кише. 

Пјевао сам и цвијећу;

вино, коње - мушка крила;

љубав ми се по жицама

лире моје често вила.

Свашта сам се напјевао,

а још пјесму ову иште,

док бог хоће, њему слава,

срећа моја и огњиште. 

Гнијездо је моје красно

и пунано, богу хвала! -

Грлица га моја вије,

која ми је дјецу дала. 

Здраво, мала моја пилад,

ластавице и орлићи!
Здраво, моја мила дјецо!

Здраво, кћери и дјетићи! 

Здраво, мили мој свијете!

Здраво, главе пуне наде!

Здраво, рају мог живота,

среће пунан и насладе! 

На аманет богу да сте,

прво њему угодили!

Отаџбини, Црној Гори,

боже, вазда срећни били!

                                           1880.