На бојном пољу

Сви спавасмо на ливади,

а око нас коњи пасу,

кад мјесеца иза горе

блиједа се свјетлост расу. 

Најпрви се ја пробудих;

око себе гледам људе,

што дубоким даље саном

оправљају т'јела труде, 

па помислих ноћ идућу

другим можда сном ћу спати,

они и ја, ко то може

зајемчити или знати? 

Јер битка нам остала је

и још синоћ у изгледу,

а зарок смо учинили

смрт убрати ил' побједу, 

пак ми очи утекоше

у висине пут небеса,

пут мјесеца и звијезда

и у бескрај од чудеса. 

Тамо душом залећех се

с побожнијем са ускликом:

"О Господи, друштву моме

буди данас савезником!"