164.
КЊАЗУ ДАНИЛУ ПРЕСТОЛОНАСЉЕДНИКУ
Драги Дано!
Данас, пошто
сте у добри час отпутовали
за тамо, ја сам дуго и дуго разговарао с Мамом, највише о нашој дјеци уопште.
Како нам је! Богу хвала добро и лијепо — не дај, Боже, горе! Казао сам ти јутрос да
сам писао Ани односно Пера да се она барем промучи о томе гдје би га
намјестила и у коју школу, већ кад Милица заборави своје обећање и бањдуна и њега и све нас.
Може јој бити. Ја сам Ани писао то писмо у данашњи дан и вруће је замолио да ми
телеграфично јави што она мисли и 'оће ли моћ' наћи чесова мјеста за Пера. Ни
од ње до сад не примисмо ничесова гласа. Можда да консултира и Ливадију и
Кронштадт и Лион, а дан за даном пролази, а наш Перо губи најдрагоцјеније
вријеме међутим за учење. Усљед тога ја и Мама се ријешисмо најодлучније да Пера на срећу Божју пошаљемо у први иза овога
уторник у Хајделберг и да га тамо попрати Мишо, Ђуро Грађанин и доктор
Матановић. Ови доктор каза ноћас мени и Мами да у Хајделберг(у) постоји једна
приватна школа од 20-30
ученика од најотменијех кућа енглескијех, њемачкијех и американскијех под
управом једнога врло угледнога професора на гласу по отмености он и његова жена
који држе ту дјецу као сопствену дјецу и васпитавају их у све правце науке и
доброга узгојења. Спрема тога и ја и Мама ријешисмо да Пера пошљемо ту па да би
нам не даље но сјутра дошло писмо и од Ане и од Милице да су нашле најбоље
мјесто за Пера.
У Хајделбергу је као што знаш г. Флајмер који ће га пазити
као да му је син, а Хајделберг познајемо сви и то нам је мјесто обично.
Рећи ћу Мишу да дијете ради сигурности препоручи и полицији
која му то неће одрећи.
Уосталом, поучи и ти Миша штогод по твојој увиђавности.
Будите здраво!
Твој Тата
Нема коментара:
Постави коментар