КЊАЗУ НИКОЛАЈУ НИКОЛАЈЕВИЋУ

 

КЊАЗУ НИКОЛАЈУ НИКОЛАЈЕВИЋУ

 

Ваше императорско Височанство!

Између срећних дана мога живота ја ћу убројити и данашњи дан који ме саставио под Вашим кровом и за Вашом трпезом с дивним збором искушаних на бојним пољима старијих представника и витезова славне руске војске. Овај дан даје мени, вазда вјерноме савезнику Русије, срећну прилику да изразим пред Вама, велики књаже, и преко вас, господо, братски поздрав моје миле војске свој силној руској војсци.

Међу овдје сакупљеним војсковођама ја видим сатруднике незаборављеног Вашег оца, који су од њега научили да побјеђују и да чине велике подвиге тамо на Словенском југу, гдје је одискона моја мала Црна Гора стојала непоколебљиво на страни Словенства.

Ваше императорско Височанство, и ви, господо, другови моји по оружју, ми ћемо се и убудуће вазда спомињати наложених нам прецима аманета и сједињени за општу ствар бодро служити на славу великог словенског племена и на радост царству.

Да живи цар, царица, њихова узвишена породица и руска храбра војска!

Да живите и Ви, велики књаже, с Вашом узвишеном супругом, а тако и ви, храбри представници руске војне силе!

 

29. III 1908.

Глас Црногорца, 12. IV 1908, бр. 16.

**********************************************

ВЕЛИКОМ КЊАЗУ НИКОЛАЈУ НИКОЛАЈЕВИЋУ

 

Ваше императорско Височанство!

Срце ми прелива радосно узбуђење када устајем да искреном добродошлицом поздравим Вас, представника царева на овом моме слављу; Вас, сине једног великог књаза, јунака са Балкана; Вас главног заповједника храбре руске царске гарде; Вас, мога љубљенога зета и пријатеља.

Ваше изасланство и присуство буди ми у души сјећање на цијелу једну дугу прошлост љубави и заједнице Русије и Црне Горе које срећно постоји и увијек ће трајати.

Неизмјерна добра Русије за Црну Гору запечаћена су вјечном захвалношћу у срцима Црногораца. Та велика добра милошћу Вашег узвишеног императора добијају и у овој прилици сјајан израз у одликовању које ми је цар учинио, наименовавши ме за генерал-фелдмаршала своје армије. Ријетка је то част за мене и Црну Гору и ја се њоме поносим, остајући и за то цару вјечно захвалан.

Русија нам је добротворка и стална заштитница. Она је омогућила својом дарежљивошћу и пожртвовањем да моја педесетогодишња владавина буде крунисана успјесима. Ми смо на сва времена захвални Русији. Ми, Црногорци, из све душе захваљујемо цару, љубитељу мира и његовом ће племенитом срцу бити драго да обновљено краљевство црногорско пође путем мирног развитка под његовим благословом, љубављу и бригама.

Његово императорско Величанство цар благоволио је увеличати Ваше изасланство наредивши да Вас до нашега Бара допрате убојне лађе његове храбре морнарице и да руски топови са њих поздраве једину словенску луку на Средоземном мору и његовог старог и вјерног сродника и пријатеља.

Живио цар!

Живјела царска породица!

Живјело Ваше императорско Височанство!

Живјела Русија!

 

18. VIII 1910.

Глас Црногорца, 28. VIII 1910, бр. 38.

 

 

**********************************************

 

КЊАЗУ НИКОЛАЈУ

 

Ваше императорско Височанство!

Радостан примам из Ваших руку жезал фелдмаршала храбре руске војске.

Одличје, које је одличје војничког частољубља — то одличје ја држим да није намијењено само мени, него и мојим витезовима Црногорцима. Ја га с њима дијелим, јер смо га заједно заслужили, упорно сљедујући словенској мисли и традиционалној заједници с Русијам.

Ја и Црногорци са захвалношћу примамо ово царско одличје из Ваших руку у кругу храбрих руских помораца, официра и војника, а у присуству мојих великодостојника и одличне депутације славнога петнаестога пука коме имам част бити шеф.

Да живи цар и његов узвишени дом!

Да живи православна Русија и њена храбра војска и морнарица!

 

21. VIII 1910.

Глас Црногорца, 24. VIII 1910, бр. 37.