уторак, 18. јун 2013.

ДНЕВНА ЗАПОВИЈЕСТ ВОЈСЦИ


ДНЕВНА ЗАПОВИЈЕСТ ВОЈСЦИ

 

Вјековима гњечи турски јарам хришћане, нашу браћу. Горко је робовање. Све што је човјеку драго: света вјера Христова, поштено име, знојем и крвљу стечен иметак — све је невјерницима опрљано, опогањено. Вароши и села су попаљена, имање покрадено, жене и кћери обешчашћене, становништво погдјекога мјеста до посљедњег човјека истријебљено. Сви труди нашега императора и страних сила за побољшање судбине хришћанске остадоше напразно. Дуго стрпљење је нашега цара — ослободиоца на концу. Посљедња његова ријеч, то бјеше — рат!

Трупе моје војске!

Нама је пало у дио да испунимо цареву вољу и аманет наших предака. Не идемо за освајањем; ми идемо нашој подјармљеној и обешчашћеној браћи у помоћ и за одбрану вјере Христове. Напријед, дакле! Наша је ствар света и Бог је с нама! Ја сам увјерен да ће сваки у вашим редовима, од генерала до војника своју дужност испунити и да нико неће рускоме имену бешчашће нанијети. Ово је име за нас сад као и увијек свето; ни препрека ни тешкоћа, ни оскудица ни упорство непријатеља нека нас не задржава. Мирни грађани, па ма које вјере и народности, као и њихово имање, нека је за нас невредиво. Ништа се без плате не смије узети. Нико не смије ништа без дозволе чинити. Ја тражим од свих и свакога строги ред и дисциплину. Ту је наша снага, гаранција нашега успјеха, част нашега имена.

 

2. V 1877.

Глас Црногорца, 2. V 1877, бр. 20.
 

Нема коментара:

Постави коментар