ПРИЛИКОМ
ОТВАРАЊА НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА НА ЦЕТИЊУ
Господо!
Божјом вољом ево дочеках и овај радосни дан у свом
животу. Са великим душевним задовољством видим, како моја драга земља све
сигурније и сигурније корача путем културе и прогреса. Данашњим свечаним
отварањем Народног позоришта полаже се још један камен темељац у грандиозну
зграду умнога развитка драгог ми народа. Од данас, господо, наши савремени и
будући нараштаји имаће могућности да у својој кући виде и изуче велике
творевине ума људскога, да се упознаду са љепотом и грдобом живота, са великим
смијехом и шалом, као и са трагичношћу човјечјег духа. Приказивање на позорници
снажних историјских момената и читавих епоха, развиће естетских особина душе, а
заједно с њима моралних и умних, једном ријечи — облагорађавање читаве природе
човечије — зар је то мала задаћа позоришта и драмске умјетности? Правилно
схваћено и постављено позориште друга је школа у народу, у којој могу учити
најсиромашнији као и најбогатији, људи најнижег и највишег друштвеног сталежа;
оно је свагда и од сва времена служило храном просвјете и науке. Негдје давно,
на неком мјесту рекао сам о храбром и великом српском освајачу, цару Душану:
Па када се одмарао
од оклопа и од штита,
науком се он бавио
и многе је књиге читâ.
Књига нас неће омлачити. Наша крв, наша јуначка
црногорска крв, црпиће у науци и умјетности моћ да су Црногорци још бољи
јунаци, него када би остали у свом примитивном стању. Народ је мој бројно мали,
али морално ће бити велики, док у једној руци уздржи брус да сабљу оштри, а у
другој књигу да се њом просвјећује.
Све ће нас окупљати позориште, свима ће предочавати
једне исте слике и призоре живота; у свима ће једнако будити узвишене мисли и
осјећања.
Нека је благословен дан отварања нашег позоришта!
Нека Свемогући упути ову младу установу стазом правде и љепоте! Нека црногорско
Народно позориште с достојанством послужи интелектуалном и моралном напретку
драгога мом срцу народа црногорскога!
16. V 1910.
Глас Црногорца, 22. V 1910,
бр. 23.
Нема коментара:
Постави коментар