ПРИЛИКОМ ОСВЕЋЕЊА ХРАМА СВ. ВАСИЛИЈА ОСТРОШКОГ У НИКШИЋУ

ПРИЛИКОМ ОСВЕЋЕЊА ХРАМА СВ. ВАСИЛИЈА ОСТРОШКОГ У НИКШИЋУ

 

Драги мој народе!

Хвала ти на великој љубави и одушевљеним изразима оданости и вјерности, с којима си ме вазда сријетао, а данас усхићеније но икада обасуо, те могу радосно погледати низ баштину коју обдјелавам ево пуних четрдесет година.

Већ првога дана још неискусна, непунољетна, млада, ти си ме, мој мили народе, дочекао на управу са неограниченом преданошћу, коју ти је уливала само љубав и благодарност према мојим претходницима, твојим славним господарима из дома мога.

И ја се одмах поуздах у моћ те љубави твоје и јунаштва твога да ме нећеш пустити да сврнем с пута предања и завјештаја на која се твоји дједови и моји заклеше пред олтаром српске домовине, те с трудом тешким, с муком и славом ево дочекасмо овај дан. Твоје врлине, твоја љубав и оданост с којима ме за све ово вријеме окружаваше и малодушнога би побудило да врши своју дужност у служби једнога од најхрабријих народа на свијету и да ствара велика дјела.

Ја сам те, мили мој народе, са сузним оком гледао и оцјењивао те, када си гладан, крвав и рањен вјерно стајао на бранику домовине, одакле си ме, не вапајем твојим, но криком јуначким охрабривао да сâм не клонем, да сâм не попустим, да сâм не ослабим и да се не огријешим о светим аманетима и завјештајима наших мученика. Твојим грађанским и војничким врлинама дугујем глас и части доживљене.

Ја ти из све душе, мој мили народе, захваљујем; ја се твојој доброти и љубави спрам мене и дому моме не могу никада одужити, већ ћу у овом храму, који подигох посвећен Св. Василији Острошком, чудотворцу, данас освећеном на вјечни спомен изгинулој нашој браћи, и у сваком другом, молити се Богу за твоју срећу, за твоју славу, као и за покој душа погинуле наше браће. Њима тихи покој и слава, а теби здравље, срећа и напредак, мили и вјерни народе мој!

Живио!

 

15. VIII 1900.

Глас Црногорца,19. VIII 1900, бр. 32.