недеља, 16. јун 2013.

МИТРОПОЛИТУ МИТРОФАНУ БАНУ


 
174.

МИТРОПОЛИТУ МИТРОФАНУ БАНУ

Цетиње, 29. марта 1912.

 

Преосвештени!

Примио сам твоје писмо од 28. овога мјесеца, у којем ми тражиш један кутић за твој гроб у нашем Манастиру. Ја ти га нећу дати, Преосвештени. Ја нећу да се ту сахраниш. Ја нећу да ту видим, када бих те предстојао, једну раку једнога издајника. Ево четрдесет три године од када обојица служимо на олтару цркве и домовине, с вјером да ћемо нашу земљу увеличати и прославити, па зар хоћеш, витеже колашински, да издаш у нашим подвизима, да се сахраниш под Орловим кршом?! А гдје су ти Дечани, гдје Патријаршија, гдје Призрен? Тамо се ваља сахранити, Преосвештени! Или у црној земљи или у утроби Вукове Шаре и Качаника! Па како хоћеш, баш и ела, остани овдје, а ја ћу тамо без тебе. Останем ли жив, повратићу се на моје Цетиње, видјећу твоју плочу; њу ћу сузама оросити и довикнућу ти даље: Зашто не пође са мном!

Преосвештени!

Прежалостан сам од твога пиома! Нећу да те оставим под неизвјесношћу. Када бих те Божјом вољом престојао, па и да ми нијеси ништа напомињао, ја бих мојему вјерноме архипастиру, исповједнику и другу, одредио мјесто у томе Манастиру, у којему си примјерно служио и као човјек, и као првосвјештеник и као грађанин и као јунак и као државник.

Ожалошћен сам твојом одлуком да себи градиш вјечни дом и да на то помишљаш кад си, међутим, још, Богу хвала, свјеж и здрав. Али опет то је црта твоје мудрости, пак је, мој добри владико, и изврши, а ја ћу топло молити Бога да што доцније постанеш становник те твоје грађевине.



Краљ Никола
 
 
 



Нема коментара:

Постави коментар