ПРИ ПОЛАГАЊУ КАМЕНА ТЕМЕЉЦА НОВОМ БАРУ

ПРИ ПОЛАГАЊУ КАМЕНА ТЕМЕЉЦА НОВОМ БАРУ

 

Црногорци!

Прије тридесет година са највећим одушевљењем, а испред мојих храбрих витезова, поздравио сам први пут ово лијепо српско море. Зачудих се његовој љепоти; зачудих се овоме дивноме крају који ми се тада учини као башта запуштенога и необрађенога цвијећа. Том приликом одмах сам примијетио да човјечја рука мало има да ради да овај крај учини једним од најљепших које сам у свијету видио. И тада, када ставих сабљу у корице, зарекох се да ћу моју руку руци природе пружити да мој Бар с околином буде лијеп и напредан.

Са незнатним прекидом све до данас сачувани мир на Балкану допустио ми је да се обилно послужим тековинама ратних побједа те да сву пажњу посветим просвјетном, привредном и политичком унапређењу Црне Горе, у коју сам сврху моме народу дао устав. Неодољиве државне потребе приморале су ме да се отпочне радити најприје на унапређењу других ослобођених крајева, на првом мјесту у Никшићу и Подгорици. Сад се пак са свим нашим силама и народом у успјех обраћамо Бару, томе бисеру моје круне.

Злочин би био оставити га и даље напуштена, када га је Бог овако дивно створио. Мој је Бар богат житом, уљем и вином, а његова сретна клима мами и горштака и приморца. Тешко је, али не и немогуће, учинити га подобним за индустрију. Погледајте онај дувар што се дужином од двјеста метара већ пружа од средине Волујице ка сјеверу! Онај ће дувар заустављати бјеснило Адрије, а за њим у тишини и поузданоме склоништу укрцаваће се трговина, трговци и путници из српских крајева. Иза тога дувара умицаће овамо лађе од свих барјака да уносе у нас индустрију и просвјету свјетску.

Питома и увијек зелена равница испод дивовске Румије као да је унапријед створена да прими и угости многобројно житељство. Бистре и здраве воде које је окружавају, са мало рада и трошка биће овдје скупљене и доведене да донесу здравље и окрепљење становништву и индустрији новога Бара, у чијим ће разним фабрикама наћи рада и зараде вриједни црногорски радник.

Кроз мрачно срце Сутормана може већ пролазити жељезница, тај носилац напретка и благостања. Њезин пролазак кроз Суторман појачава у нама наду да ћемо ускоро моћи послати помоћ и својој браћи са Дунава да бисмо се боље упознали, културно унаприједили и оспособили за још јаче чуваре мира, чему теже и све просвијећене велике државе.

Полажући темељ новоме Бару, ја призивам Божји благослов на ово дјело мира и културнога напретка до кога смо дошли преко крви и зноја родољубивих синова миле нам отаџбине. Њихове успомене дужни смо се сјетити у овоме свечаном тренутку, одајући им поштовање и захвалност ускликом: слава Црногорцима и изгинулим за слободу Бара и Црногорског Приморја.

Не мањом захвалношћу дужни смо се сјетити и свију осталих који су радом и мудрим савјетима убрзали стварање основа за ово дјело нове напредне Црне Горе и мени олакшали бреме напора и брига за поступно и поуздано унапређење наше славне отаџбине. Зато и могу с особитим задовољством рећи да Црна Гора брзо иде путем мирнога развића, преображавајући се изнутра без зла, трзавица и строгости.

Црногорци!

Могу вас увјерити да се овоме дјелу нашега мирнога културнога напретка уз вас радује и Русија, наша моћна заштитница, из које сам се ових дана вратио веома задовољан и још више охрабрен у убјеђењу да племенити император руски и Русије никад неће изгубити из вида мене и Црну Гору. А тако исто убијеђен сам да ћемо за развиће овога нашега културног дјела имати трајну наклоност и нашега моћнога сусједа Аустро-Угарске Монархије као доказ његовога најбољега расположења према нама и нашем економском напретку.

Захвалност и признање дугујемо синовима просвијећене Италије, те лијепе земље слободе и напретка. Они похиташе преко мора на обале слободне Црне Горе и материјалним жртвама и искусним знањем потпомогоше родбину своје краљице у стварању свога дјела. Тим су оставили видно обиљежје своје просвијећености и дали примјер великодушне помоћи народима на овој обали Адрије у њиховој тежњи мирноме развићу.

Вама, дакле, храбри моји Црногорци, предајем и повјеравам ово дјело пред лицем мога драгога сина, престолонасљедника књаза Данила, који је од ране своје младости заволио овај прекрасни крај, оцијенио његову важност и вриједност и пригрлио га срцу своме, одабравши у њему и мјесто за свој одмор. Овога културнога нашега славља свједоци су и присутни одлични представници европских држава за које сам увјерен да ће са својим народима такође бити учесници у процвату живота овога новога средишта људске предузимљивости, и радиности. Томе нашем раду желим свако добро и напредак, а мој мили народ и у овој прилици препоручујем заштити Свемогућега, из свега срца кличући: Живјела Црна Гора! Живјели Црногорци!

 

26. IV 1908.

Глас Црногорца,26. IV 1908, бр. 18.