ШИМУНУ МИЛИНОВИЋУ, НАДБИСКУПУ БАРСКОМ

 

137.

ШИМУНУ МИЛИНОВИЋУ, НАДБИСКУПУ БАРСКОМ

Цетиње, 19. новембра 1889

 

Мој драги господине Милиновићу,

Како сам од неколико слаб једнако могло би бити да нећу тако убрзо доћи у Бар; због тога Вам данас одговарам на Ваше писмо да Вас не бих дуже задржао у неизвјесности о мојему мишљењу у ствари Ваше одлуке.

Доиста ме је, као што и сами напомињете, Ваша одлука непријатно дирнула, јер ме је она сасвијем изненадила. Кад кажем да ме је изненадила, онда сам рекао с тијем да нијесам до сада могао ни замислити икаквога озбиљног повода да се Ви можете ријешити на такву одлуку. И колико ми је жао било, читајући Ваше писмо видјети Вас у онаквоме расположењу које Вас је навело на ону одлуку, ипак сам остао умирен, јер видим да разлози с којима ми објашњавате Вашу одреку, нијесу такве природе да се могу одржати пред мало хладнијем размишљањем.

Познато ми је да сте патили и да патите од барске грознице. Но томе има лијека. Ви можете кад год осјетите потребу поћи у Ваше лијепо родно мјесто или гдје Вам је мило и за здравље повољније, па опорављен тјелом и духом опет доћи на Вашу дичну прабискупску столицу и мужевно дјелати као пастир добри који јесте за стадо своје. У то име кад би Вам средства оскудијевала, не да би(х) жалио, но би ми пријатно било припомоћи Вам. И с тијем, мој добри прабискупе, Ваш први разлог одреци, који сте навели, не остаје више.

Као други разлог наводите то што је Вашој Прабискупији најсвечаније дозвољена старословенска литургија, па ипак с намјером се одлаже с дозволом да се штампају богослужне књиге, због чега се бојите да ће се доцније тражити и узроци да се она никако не уводе.

Мени се чини да је Ваше страховање и претјерано и прерано, због чега још мање могу се с Вама сагласити да овај други разлог правда Вашу одлуку. Код Свете столице није само то једно питање о старословенској литургији у црногорским римокатоличким црквама; па код толиких силних послова њених, ми треба да омо упућени на стрпљење, а што је најсвечаније обећано не може бити да се једном свечано и не оствари. Ја и не замишљам да би св. отац допустио да ми се учини и најмања непријатност неиспуњењем уговоренога или обећаног; он који познаје моје срце и озбиљну вољу да су моји римокатолички поданици тако исто задовољни и сретни као и православни. Тек када бисмо имали мучне и подуже потеге у овоме питању са Светом столицом, могао би се онај Ваш разлог узети у обзир, а тога није било до сада, а ја мислим и неће бити.

Наводите још и неке узгредне узроке Вашој одреци. Узгредни узроци су и важности узгредне, мање. Мени је позната Ваша лијела миса(о) да за старословенску литургију приуготовите и способно свештенство установљењем једног малог богословског завода. Ако то није било могуће постићи у ово кратко вријеме Ваше службе, не стоји да се то ни доцније неће моћи постићи. Пред првом тешкоћом не треба застати ни духом клонути. А успјех што мучније постигнут, зар није трудољубљу пријатнији, по себи много значајнији?

На протест арбанашког свештенства против старословенске службе не бисте се имали ни осврнути. Што може вриједити такав протест код исте Свете столице, која је сама најсвечаније обећање у томе погледу дала? Да ли је аустриској влади зазоран углед Црне Горе и радила она да у Црној Гори не пропоје старословенска служба, то је њен посао, а Вас, задахнута једном родољубном узвишеном мишљу, не може и не смије то никако склонити да испред оније тежња уступите. Напротив, завидни су положаји који хоће борбу; борац борбом јача и тек у коначном неуспјеху пада, па и онда славно.

Напосљетку, напомињете неку личну увреду, која је службено о Вама од једне особе изречена. Све што је службено до мене долази и ја Вас могу увјерити да нигдје у никамвом службеном акту нијесам до сада опазио што би Вас вријеђало. А моје је мишљење о Вама тако утврђено да ми га ничије противно не би могло поколебати. Зато сте и с те стране били без основнога разлота узнемирени.

Према свему овоме, мој драги гасподине Милиновићу, ја мислим да ћете ви увидјети да сте у Вашој одлуци пренаглили и надам се да ћете је опозвати па да ћемо и унапријед на лијепом постављеном задатку заједнички радити, дајући југословенству примјер правога братства и сложенога рада.

Срдачно Вас поздрављајући и вазда благонаклоњени

 

Николај