четвртак, 13. јун 2013.

МИЛУТИНУ ГАРАШАНИНУ

 
 

78.

МИЛУТИНУ ГАРАШАНИНУ

Цетиње, 22. септембра 1873.

 

Господине,

Није требало да ми се с онолико уздржљивости обратите са Вашом жељом. Син Илије Гарашанина, знаменитога државника српског, који се уз то и сам по свијетлим стопама оца својега учинио већ до сада толико виђен, могао је слободно рачунати на моју готовост. Благодарност потомака својим заслуженијем прецима изражена признањем, поштовањем, узносењем њиховијех трудова и заслуга за свој народ, појава је благородна. И она иде једнако у прилог онијема, којима се одаје заслужни спомен, као и онијема који се томе светом дугу одужују. Нараштај који тијем благородством дише поготову је упућен на угледање, на пожртвовање и дјела старијих предака са именима обесмрћенијем и он ће тад извјесно корачати путем правим и здравим у својим новим подвизима за напредак народа својега. Већ ово моје осјећање и увјерење чини ме вазда наредна да се жељи, као што је Ваша, радо одзовем.

Ја сам већ наредио да се у архиву пажљиво прегледају списи и сва писма Вашега оца, вјерно препишу и Вама одмах пошаљу, Будите мало стрпљиви, ако тај посао не би тако брзо готов био, као што би пријатно било ревности с којом сте се Ви дали на Ваш рад. Кад препис готов буде и сам ћу сва писма радо прегледати и онда ћу тек моћи виђети шта се и колико се тога находи.

Примите, господине, искрени израз мојега ваздашњег уважења и наклоности.
 
 

Нема коментара:

Постави коментар