78.
МИЛУТИНУ ГАРАШАНИНУ
Цетиње, 22. септембра 1873.
Господине,
Није требало да ми се с онолико уздржљивости обратите са
Вашом жељом. Син Илије Гарашанина, знаменитога државника српског, који се уз то
и сам по свијетлим стопама оца својега учинио већ до сада толико виђен, могао
је слободно рачунати на моју готовост. Благодарност потомака својим
заслуженијем прецима изражена признањем,
поштовањем, узносењем њиховијех трудова и заслуга за свој народ, појава је
благородна. И она иде једнако у прилог онијема, којима се одаје заслужни спомен,
као и онијема који се томе светом дугу одужују. Нараштај који тијем
благородством дише поготову је упућен на угледање, на пожртвовање и дјела старијих предака са
именима обесмрћенијем и он ће тад извјесно корачати путем правим и здравим у
својим новим подвизима за напредак народа својега. Већ ово моје осјећање и
увјерење чини ме вазда наредна да се жељи, као што је Ваша, радо одзовем.
Ја сам већ наредио да се у архиву пажљиво прегледају списи и
сва писма Вашега оца, вјерно
препишу и Вама одмах пошаљу, Будите мало стрпљиви, ако тај посао не би
тако брзо готов био, као што би пријатно било ревности с којом сте се Ви дали
на Ваш рад. Кад препис готов буде и сам ћу сва писма радо прегледати и онда ћу
тек моћи виђети шта се
и колико се тога находи.
Примите, господине,
искрени израз
мојега ваздашњег уважења и наклоности.
Нема коментара:
Постави коментар