ПРИЛИКОМ ПРОСЛАВЕ ЧЕТИРИСТОГОДИШЊИЦЕ ОБОДСКЕ ШТАМПАРИЈЕ
Ја подижем ову здравицу у здравље свију драгих гости
Црне Горе; хвала вам, драга браћо и господо; хвала на изразима пуних хвала и
признања мени и мојим драгим Црногорцима. Ја доиста ни једном свјетском владару
не завидим; ја сам потпуно срећан са мојим витешким народом, који је све ово,
што ви мени данас придијевате, сам заслужио и њему, моме јуначком народу
црногорскоме, припада сва ова слава и хвала. У то име кличем: Живјели, моји
драги Црногорци! Живјели наши мили гости!
(Ове посљедње ријечи господар је изговорио са
највећим одушевљењем. Потом, сиједајући пригрлио је два своја сердара Ријечке
нахије, Сава Јовићевића и Шкрња Кусовца, који су стојали један с лијеве а други
с десне стране, говорећи им) — Грлећи вас, вјерни служитељи моји,
грлим сву Ријечку нахију, моју војску „Муњу Суву“ — и захваљујем вам од свег
срца на овако дивном дочеку; живјела Ријечка нахија!
15. VII 1893.
Глас Црногорца,24. VII 1893,
бр. 30.
Нема коментара:
Постави коментар