ВОЈНИМ СТАРЈЕШИНАМА

ВОЈНИМ СТАРЈЕШИНАМА 

Покојни владика Петар II, наш господар, говори у једној пјесми:

„О Мурате, јаничарска војско!

Под тобом се баше излегоше,

ти сатрије под коњске копите

душманина дину најжешћега.“ 

Е, ада и ја ево дадох нове старјешине у лице ваше којима ћемо, акобогда, са осталом браћом Црногорцима, као они негда, јер се осилише, и ми сада, јер се оснажисмо, сатријети под наше јатагане душмана крста и лијепе наше слободе.

Учинићемо то, над у Бога; учинићемо тим лакше кад додамо уз љубав, коју имамо к отачеству, и јунаштво, које је у нашој природи — нека знања, које захтијева ново оружје, које сам вам набавио и нови начин ратовања, другојачи унеколико од пређашњег начина нашега.

Кад то знање придодамо уз толике врлине коју имате, браћа, коју имамо око нас, имаће више узданицу у нама, а непријатељи већи страх од нас.

Овај нови задатак ваш није лак! Али што је тешко Црногорцу кад он прегне? — Ништа, па неће ни то, почем сте — ја сам увјерен — дошли сви с добром и прегнућем да учите.

Има само једна једита ствар коју вам особито препоручујем да научите, а то је: послушност! Ви сте сви позвани да људима заповиједате; а најбоље заповиједа онај који умије најбоље послушати. Слушајмо се! — то значи слажимо се! Спојте још и ту врлину са осталима вашега јуначког срца па нам је онда рад поуздан!

Живјели, соколови!

 

10. II 1871.

Црногорац, 13. II 1871, бр. 4.