ЦРНОГОРСКОЈ
ВОЈСЦИ ПРИЛИКОМ ОСЛОБОЂЕЊА БАРА
Соколови моји, јунаци моји!
Ево нам мора — наше давне и предавне жеље. Поздравимо
га да буде чуварно и вјерно потомцима оних који на копну пролише крв да у мору
саграде куле нашем сретнијем бољитку. А, знајте, Црногорци, — ја вас тога
сјећам — да су град Скадар разметале виле, не дајући му да се учврсти и сагради
прије но се у зидове његове узида невино чељаде. Хајде, Црногорци, који ће од
вас дати се мору да нам море остане трајније, вјечним и непролазним!
(На те књажеве ријечи пало је тридесет пушака из његове
пратње — тридесет јунака хтјело се жртвовати
за сигурност мора по народном предању.)
— Не, не, шалим се ја — надовеза књаз — пођите за
мном да вас с морем нашим наздравим, море наше — море српско!
(И забраздише коњи у пличину морску. Усред мора наздрави
књаз, захвативши
капицом морску воду, а за њим прослиједише и сви јуиацц) — Нека нам је
срећно од сад па навијек!
Буди моје, море плаво,
и уз камен мој пјенуши,
док је св'јета, док је људи,
док те сунце не исуши!
28. XII 1877. Дан, 1911, бр. 1 и 2, стр. 105—106.
Нема коментара:
Постави коментар