петак, 14. јун 2013.

КЊАЗУ БУГАРСКЕ, ФЕРДИНАНДУ

Фердинанд I од Бугарске
(Ferdinand Maximilian Karl Leopold Maria von Sachsen-Coburg und Gotha)


146.

КЊАЗУ БУГАРСКЕ, ФЕРДИНАНДУ

Цетиње, 27. августа 1896.

 

Господару, драги и изврсни пријатељу,

Био сам заиста ганут и искрено сам ти захвалан за твоју намјеру коју си имао да присуствујеш на свадби моје кћерке Јелене и књаза од Напуља. Ја сам у томе видио твоју доброту наспрам мене и, изражавајући твоју жељу да дођеш на Цетиње, ти си хтио да ми дадеш доказ твојег искреног пријатељства. Твоја намјера јако ме је ганула и ја од срца захваљујем, драги и изврсни пријатељу. Ја бих много желио да те видим гдје предсједаваш на овим фамилијарним свечаностима, јер твоје присуство увеличало би свечаност. Али ја сам те већ извијестио о одлукама у овом погледу његова височанства краља Хуберта. Што ћеш, драги пријатељу, велики и моћни имају преимућство, врло често и у фамилијарним поступцима и њихова је одлука по неки пут неприкосновена. И у овом случају ја подносим посљедице.

Пошто ми је познато твоје интересовање за нас, сигурно ћеш се упитати како је питање религије ријешено у брачној вези моје кћерке са књазом од Напуља. Питање је ријешеао подобију Хенриха IV-ог — А. Побједоносцев? — Побједоносцев је један фини човјек овога вијека па мислим да неће бацити анатему тим прије што је његовом владару познато да италијанска насљедница престола не може бити православне вјероисповиједи.

Колико трња, пријатељу, на нашим крунама и под каквом их цијеном остављамо у насљедатво нашој дјеци! Нека их Бог благослови да буду од користи својим домовинама за чије интересе ми чинимо ово пожртвовање. Биће их који нам ово неће одобрити. А да ли је сигурно да они не би, у сличном случају поступили исто овако?

Моја жена заједно са мојом ћерком Аном и сином Мирком одлази сјутра за Беч; жена и ћерка да допуне тоалете, а Мирко да га прегледају љекари. А што се тиче тоалете овамо кон нас, Богу хвала, даме носе као и мушкарци и још народну ношњу на велику нашу срећу, јер сам чуо Европљане гдје говоре да су тоалете дама и опште наоружање пропаст свијета. Кад бих се ја слушао друкчије би се то уредили, а ево како. Војницима бих дао за борбу само добро наоштрене ножеве, дугачке од 60 до 70 сантиметара, а дипломатима и новинарима дао бих добре батине. Што се тиче жена, ја бих њих обукао зими у пристојно топло одијело, а љети са другим лијепим и јефтиним одијелом без рубина и велике гарнитуре и то је све, а што се тиче капе — један шешир за све четири сезоне који не би био висок ни широког пречника и који не би представљао један ботанички врт нити би имао паунавих крила и других разних птица.

Моја је земља поплављена Италијанима. И сада долазе депутације за депутацијама и журналисти. Ах, журналисти. Ова раса брбљиваца којима не дајем интервјуе, што их веома и много љути, а додајте овоме још и фотографа!

Идуће недјеље шаљем мојег министра спољних послова у Цариград који ће донијети једно писмо за његово Величанство султана, чија ти је доброта наспрам мене позвата. Из Москве ставио сам му до знања да ћу га посјетити, али Миркова болест приморала ме је да визиту одложим. Мој дворац Емергијан био је, благодарећи његовом заузимању, потпуно изнова поправљен. Али и послије мојег повратка из Москве и поправљања здравља мога сина, своју намјеру нисам могао да остварим у погледу мог путовања у Цариград, усљед вјеридбе моје кћерке и припремања за свадбу.

Моја је дужност да му изразим захвалност и да му се извиним што нијесам могао, иако то много желим, да му учиним наговијештену визиту. Колико су му главобоље проузраковале јерменска и критска афера. Ја га искрено жалим И честитаћу му ако се ствари не буду компликовале. Заиста, моји Црногорци неће задавати бриге овоме дабром владару. Можеш ли ти овако исто одговорити за твоје Бугаре? Ја се надам да ћеш моћи! Реци, дакле, Македонцима да га оставе на миру, јер ко зна једног дана да он не би могао доћи на помисао да уступи ову провинцију, насељену Словенима, нама тројици: Бугарима, Србијанцима и Црногорцима и да нам рече: подијелите је, дјецо моја, међу вама као браћа и будимо пријатељи. Ах, како би то било и добро и поштено и колико разочарења би ово проузроковало код извјесних страних сила. И какво спокојство би било у томе дијелу свијета, у томе крвавоме ходнику између Европе и Азије, у којему су се водиде борбе између крста и полумјесеца. Постигнути овај циљ без проливања крви, бити вјерни савезник Турака, ове јуначке расе, ах, како би све ово било дивно! Али тај брат из Бугарске у нестрпљењу да што прије сједне на престо у Цариграду, обрнуће, бојим се, једног дана своје топове пут Македоније, што би проузроковало велику збрку и сами Бог зна куда би све то нас одвело.

При његовом повратку из Цариграда мој ће министар свратити у Софију да ти изручи моје поштовање и моје братске поздраве и он ће се упознати са твојим државницима и утврдити и још више наше односе који су, благодарећи твојој доброти наспрам мене, бшш свагда срдачни.

Рећи ћеш ми како си сад са здрављем послије твојег лијечења у Карлсбаду? Како су са здрављем њено величанство госпођа књегиња и твоји синови. Ох, колико бих се радовао да видим твоју лијепу породицу! Нека ти је Бог сачува, пријатељу мој. Буди срећан и немој гунђати, непрестано, јер ти је судбина у сваком погледу наклоњена, а на основу нашег пријатељства, ја ти овдје понављам оно исто што сам ти већ хиљаду пута рекао: Све ће у своје вријеме наступити за онога који ће знати причекати.

Изволи        

********************************************************* 

147.

БУГАРСКОМ КЊАЗУ ФЕРДИНАНДУ

1. марта 1897.

 

Драги брате и пријатељу,

Примио сам Ваше љубазно писмо, које ми је уручио твој изврсни дипломатски представник, од 25. фебруара којег сам са нестрпљењем очекивао, јер сам дочуо да ћеш ми послати докуменат који сте, ти и Александар потписали. Ја сам га више пута прочитао и г. Константиновић, којему ћеш дати једно кратко одсуство, казаће ти усмено шта ја о њему мислим. У принципу ја пристајем на ваш, дозволите ми да ти речем, мало сухопарни договор или угодбу, прво на основу мојег убјеђења, а тако исто и зато да се не одвојим од моје браће у моменту једне заједничке опасности. Да сам имао срећу да се нађем у Софији, кад сте се ви договарали, ја сам хтио инсистирати да се на један друкчији начин напише докуменат који сте, ти и Александар потписали. Б. Константиновић ће ти казати у којем смислу.

Један такви историјски акт између два братска народа веома је важан у данашњем времену. Он је особито важан усљед тога што ће Русија, наш покровитељ, видијети да смо одбацили наше завидљивости и ривалство, смијешно и мизерно а свагда штетно, али искрено рећи докуменат је мршав и он ће бити, бојим се, коментарисан од стране наших будућих генерација, будући да је закључен у једном тако озбиљном моменту у погледу на будућност наших народа. Али какав је да је ја понављам да га прихватам и ја сам са вама, тражећи мој удио у евентуалној добити тако исто као што на себе узимам и одговорност.

Од његовог ступања на пријесто, ја нијесам са Александром измијенио осим два званична писма и једно приватно. Колико је год добар, мој млади брат из Србије не мази ме много његовим повјерењем нити сталном преписком. И тако сам дознао за његов пут у Софију и његов повратак, као и сви обични смртни, преко новина. Што се тиче једне наше међусобне цифре од тога нема ништа. Наши министри спољних послова имају једну нову цифру за текуће послове, али и она је потпуно чиста јер се врло ријетко употребљава.

Ти ми кажеш да је он са тобом разговарао о томе како му је нелагодно потребито заузимање вардарске долине и Солуна. Заиста, Србија има потребу једног изласка на море, али да би до њега дошла она треба да пређе преко главе других.

За вријеме његовог путовања у Италију, он ми је посредством моје ћерке, упутио једну поруку, а наиме да Призрен мора њему да припане.

Молимо се Богу да ти даде разума нашем брату, да га изведе на прави пут и да га надахне правичношћу.

Ти ми говориш о посјети коју ћеш нам учинити, али не одређујеш вријеме, а тако исто и начин на који желиш да будеш примљен. Буди миран, ми ћемо поступити онако како ти одлучиш. Само се спреми да не дођеш овамо као да ћеш да запалиш једну цигарету, него да останеш неколико дана и да мало видиш моје горско царство. Ставићу у дужност г. Спасосу да ти у потанкостима о овоме говори. Да ли ћеш ти бити толико пакостан да повјерујеш у то, да поред части коју ћеш ми учинити, ја нећу имати и велику радост кад будеш код мене дошао. Моји синови, сва моја фамилија и сва моја земља очекују те са нестрпљењем, мој драги брате и пријатељу. Изволи

 

Никола


 

Нема коментара:

Постави коментар