ПРИЛИКОМ ПРОСЛАВЕ ДВЈЕСТАГОДИШЊИЦЕ ВЛАДАВИНЕ ДИНАСТИЈЕ ПЕТРОВИЋА
Драги народе!
Два се вијека напунише заједнице мука и славе витешкога
народа црногорског и његових господара, мојих предака. Пролазећи у мислима тај
дуги низ времена заједничког труда и прегнућа, данашњи нараштај мора са
дивљењем и необичним усхићењем душе да гледа на оно што је било, како и из чега
ваши стари са мојим прецима подигоше ово дивно отачество наше! Планина кости и
мрамора уздигла би се од жртава за његов опстанак, а језеро суза и крви коштало
је оно нараштаје ове земље, који се изређаше у ова два вијека. Гора ловорова
посјекла би се да овјенча славу јунака и бранилаца наше свете вјере, слободе и
самосталности, која се не упусти у горама нашим ни послије пропасти царевине
наше, но наново оживје у вријеме владике и његових сатрудника.
Наша је домовина, хвала Богу, данас на лијепом путу
развитку и на великом ступњу гласа и поштовања, а све то захвалити духу
јединства и узајамне љубави народа и господара црногорских. Да не би јесењих
штета од поплаве на прослави двјестагодишњице ове, указати нам шћаху то уважење
својим присуством владари и чланови владарских домова, браћа Срби и Словени и
народни пријатељи са свих страна, који већ пријавили бјеху свој долазак. Зато
ја и ви дужни смо одазвати им се срдачном благодарношћу.
Браћо! По вољи Божјој и ваше оданости ја сам седми
господар од дома мога земљи овој, и ја доживљех да се у мом земану слави
двјестагодишњица заједнице и братске сугласности господара и народа. Ја пред Богом и пред овим светим домом,
гдје су моји преци живјели, обећавам теби, народе, непрекидност чувства мојих
предака, која су не с тобом везала и данас вежу, а ти ћеш ме, мој мили народе,
кријепити и унапријед оном твојом јуначком вољом, оном оданошћу твојом, оном
безпримјерном љубављу твојом, којом учини чудеса.
Ми смо мали, али Богу хвала крјепки, јер смо слогом
спојени. Слога је најсвјетлије оружје; у срцу јунака оно је непобједиво. Ми смо
сиромашни, али сиромаштво не осјећамо, јер је јунацима част јуначка – богатство. Тако сложну и свијетлу Црну Гору
Српство ће с радосном надом и даље гледати. Тако сложну и свијетлу Црну Гору Бог ће вазда благословити.
Нека је слава и хвала Свемогућему на његовој милости и
свемогућној заштити у својим подвизима Црне Горе за ова два вијека!
Слава и благодарност братској и силној Русији која је од
владике господара Данила с једнаком љубављу заштићивала и помагала Црну Гору!
Хвала и признање од нас свима пријатељима на пријестолима и
у народима, који су радили добро Црној Гори и који ће је потпомагати у
будућности њеној!
Слава и хвала владици-господару Данилу и његовим
сатрудницима витезовима, твојим јуначким прецима, а теби, драги народе мој, ја
у име свих предака мојих, захваљујем ти на љубави и оданости, па ти и овом
приликом посвећујем и даље мене, мој рад, све моје моћи и душу моју!
Цетиње, 2. I 1897.
Глас Црногорца, 4. I
1897, бр. 1.
Нема коментара:
Постави коментар