недеља, 16. јун 2013.

ПОДГОРИЧАНИМА


ПОДГОРИЧАНИМА

 

Радосно сам се одазвао молби моје дичне Подгорице да присуствујем отварању ове нове вароши и откривању овога поноситог споменика посред ње. Видећи овај не мали број лијепих грађевина које у тако кратком времену поникоше, не могу да прије свега не одам благодарност свемогућем што је у ово мало година мира трудове народу мојем благословио успјехом обилним. Уз нови Никшић, уз разгранате нове путове, уз многе нове сталне мостове на бурним ријекама које су прије сваке године толико жртава узимале, уз уређење вода необузданих и поља потопљених, уз то и многе друге успјешне радове и основ ове нове вароши радосни је знак свестранога напретка наше подмлађене отаџбине. Ја сам најрадоснији што видим да је мој добри народ таквим живим прегнућем за радом испунио моје жеље и настојавање да у богаданим годинама мира себе и државу своју унапријед оснажи и уздигне у ред давно сретних напредних народа. Ја могу данас рећи слободно и пун задовољства: Црногорац је на сваком дјелу јунак, но ми бисмо били и сувише себични када бисмо приписали све ове данашње успјехе само нашим јуначким борбама у посљедњем рату и нашим трудовима послије рата. За цијела четири вијека Српству је суђено било да ускочким животом брани слободу своју и да из мора, у којем је била утонула српска слобода и самосталност, изнесе на ловћенске висове сломљени брод српски са остацима српске државе. Тај дио историје српске Црна Гора исписала је крвавим и јуначким побједама својим над турском силом. Имена: Љешко поље, Вртијељка, Трњине, Царев лаз, Чево, Крусе, Морача и Граховац, која су урезана у камену овом, казиваће вјечито потомству нашем што је Црногорац, вјеран Богу и отаџбини својој, кадар био да учини за крст часни и слободу златну, свијетлиће и далеким нараштајима нашим као свјетиљка, која казује прави пут, којим ваља ходати када народ један хоће да очува себи оно што му је најдраже на свијету, своју слободу и независност. Слава и хвала дакле и свима јуначким прецима нашим, јер њихове муке и руке положише основни камен срећне акобогда будућности наше. А у том непрегледном низу јуначке борбе наша војна од 1862, нас самих са непријатељима несрављено силнијим, знаменита је још и по томе, што је у њој народ црногорски из борбе за одржање своје јуначки крочио у борбу за ослобођење браће своје. С овом војном вјечито је скопчано, са славним именима његових субораца, и бесмртно име мојега милог родитеља, великог војводе Мирка. Ја сам радостан и захвалан вриједном становништву Подгорице, које подиже ову варош, што је са својом жељом да јој дадне име мојега родитеља, као славног војсковође у оном рату, сусрело се са мојом синовљом љубављу која не изумире према славнога спомена оцу и са мојим владалачким дугом према јуначком војсковођи црногорском. Нека се дакле ова нова варош од данас зове у спомен великог војводе Мирка по имену његову — Миркова Варош. На овом истом мјесту, на коме се данас Миркова Варош подиже, скоро прије осам стотина година угледао је свијета први оснивач старе српске државе Стеван Немања, а Немањина тадашња Рибница на овом истом мјесту на још старијим развалинама старе римске Дукљанове столице. Нека срећна буде Миркова Варош на овом старом славном земљишту и славнију будућност, Боже дај, дочекала на славу Зете, на корист својим становницима, на понос цијелом народу; нека се велича величином отаџбине у којој је никла и величином спомена који је дичи. Споменик је ово јуначким врлинама, које вазда нека красе мој храбри народ, нека се овај и будући нараштаји с благодарношћу и усхоћењем сјећају имена давних јунака од 1862. Њиховом спомену и имену, њихова јуначког предводитеља, великог војводе Мирка, споменик овај подижем, слава им!

 

26. X 1886.

Глас Црногорца, 28. X 1886, бр. 43.
 
 

Нема коментара:

Постави коментар