КРАЉУ
АЛЕКСАНДРУ ОБРЕНОВИЋУ
Величанство!
У мени је стално и живо задовољство и она радост којом
ми је испуњено срце код нашег првога загрљаја о љетошњем Видовдану у Београду,
Она иста љубав братска, којом сам онако сјајно био
дочекан у твоме двору и у средини твога милога народа, дубоко је укоријењена и
у срцу моме и мојих Црногораца. Њу нам узајамно даје урођено нам и међу нама
завазда утврђено, непоколебљиво братство наше и нашега народа, које нас и наше
мило Српство српски одушевљава и испуњава снагом и поуздањем.
Ова осјећања наново су радосно заталасана твојом завазда мени и моме народу
милом посјетом лицем на Ђурђевдан, крсно име мога дома. То одушевљење,
Величанство, тебе је сусрело на обали старославнога Бара; оно те је пратило до
Цетиња и оно те окружава овдје.
Из дубине тих осјећања, Величанство, која нека
замијене сјајност припрема, што мало Цетиње није могло миломе госту моме и Црне
Горе развити у величинама својих жеља, ја те поздрављам, Величанство, овом
добродошлицом и, захваљујући ти на братској посјети, ја подижем чашу за твоје
здравље, Величанство, за срећу и напредак твоје миле Србије, за тврдо братство
Србије и Црне Горе!
23. IV 1897.
Глас Црногорца, 26. IV 1897, бр. 17.
Нема коментара:
Постави коментар