петак, 14. јун 2013.

ГРИНУ (William Kirby Green)

Виљем Кирби Грин (William Kirby Green)  је био дипломатски представник Велике Британије у Књажевини Црној Гори на Цетињу у својству отправника послова од 1879. до 1886. године.


112.

ГРИНУ

Цетиње, 7. априла, 26. марта 1879.

 

Прије Вашег задњег путовања на Цетиње, књажевска влада, желећи да види заштићене своје поданике у иностранству, а не могући да постави дипломатске агенте, била се обратила ц. руској влади, замоливши је да дадне заштиту црногорским поданицима који су настањени или на пролазу у иностранству, док ми не могнеш поставити своје агенте.

Тај је захтјев (demande) био повољно примљен од стране руске владе и баш смо сад дознали да је она учинила корак (démarche) у том правцу у Цариграду. Послије тога корака било би нам веома тешко у овај час послати једног агента при В. П. (Високој Порти), чак и прелазећи преко врло много скрупула и преко финансијских разлога (considérations) који су били побуда за наш захтјев код Русије.

Његово Височанство сматра се дакле за овај моменат обвезаним (примораним) да не могне слиједити начин поступка који сте нам извољели означити у погледу поновног успостављања наших односа са Високом Портом.

Ми се надамо да ће отоманска влада похитати да у заједничком интересу искористи прилику овог демарша (корака), који долази послије телеграма његова височанства. Његовом величанству султану, учињеног у нашу корист од стране царске владе Русије да би показала своја наклона расположења за поновно успостављање срдачних односа између двије земље.

Његово височанство, знајући колико Вам је на срцу поновно успостављање тих односа, нада се да ћете Ви наставити улагати свој утицај да приведете крају један подухват за чији успјех бисмо били добрим дијелом Вама захвални (redevables).

Дозволите ми, драги господине Грине, да употребим, а можда и злоупотријебим, Вашу доброту (obligeance) поводом наших избјеглица из Новог Пазара, о којима сам Вам говорио у свом задњем брзојаву. Бисте ли имали доброту посредовати (intercéder) у њихову корист? Ево долази вријеме кад би пољски (тежачки) радови захтијевали њихово присуство код кућа (у њиховом завичају), али на жалост ми их не бисмо могли склонити да се врате дома, што не би добили нека јемства за сигурносг која их заклањају од оног што им се је десило у два разна маха, кад смо их оно били готово натјерали да се врате кућама.

Њихово одсуство било би штетно колико за њих саме толико и за посједнике. Поврх тога, влада би много жељела да више не треба да издржава све те избјеглице.

Унапријед Вам захваљујем на оном што ћете за њих учиннти и молим Вас да примите увјерење о мом срдачном пријатељству.

 
******************************************

114.

ГРИНУ

Цетиње, 30. априла 1879.

 

Као што ми је било пријатно да Вам пишем у свом задњем писму, његово височанство књаз Никола није могао, упркос својој живој жељи, извести идеју коју сте му сугерисали у погледу слања једног црногорског агента у Цариград. Пошто су наше финансије на жалост страдале, не дозвољавају нам још и те издатке, те смо се сматрали примораним да се послужимо благонаклоним посредовањем једне пријатељске силе. — Према нашим последњим обавјештењима, књаз Лобанов, посланик њ. в. цара руског, већ је учинио кораке код Порте у том правцу. Успркос овом другом предлогу (avance), учињеном од стране његова височанства, Висока Порта наставља да се затвара у шутњу, те је та чињница без икакве сумње овом другом демаршу придала криво тумачење.

Жао нам је било, што смо то констатовали такођер у погледу телеграма његовог височанства, упућеног његову величанству султану приликом предаје Подгорице, а који је остао без одговора. Овај поступак, за који оклијевам (сустежем се) да га квалификујем, могао би зауставити кораке (démarches) сваког другога осим књаза. Не хтијући даље разглабати тобожње разлоге (разматрања, considérations) на крају се Висока Порта позива у корист свог оглушивања (tetenu), чију основност сте у стању да могнете просудити, ево Вас данас обавјештавам да је његово височанство, остављајући на страну овако формално разматрање (питање форме) и имајући прије свега на срцу да се смјеста поново успоставе односи пријатељства и доброг сусједства између Црне Горе и Турске — учинило нов покушај у том циљу и ево баш сад похитало да искористи прилику коју му је пружало рођење његова сина, да пошаље њ. ц. в. султану брзојав, чији препис имам задовољство приложити Вам, а који, како ћете то видјети, изражава најискреније срдачне намјере.

Ако Вам, драги господине Грине, упућујем (пишем) ово неколико детаља, то је стога, што ми је стало да изнесем пред Ваш изврсни и непристрасни суд садање стање односа између Црне Горе и Турске. Ви дакле можете оцијенити да ли Висока Порта истраја у својој политици неповјерења и непријатељства, на којој су страни кривице, те да ли Црна Гора са своје стране није у свим приликама радила по правилима апсолутне искрености и учтивости без икаква приговора (courtoisie à toutes epreuves).
 

 

Нема коментара:

Постави коментар