ИЗАСЛАНИЦИМА РУСКОГ XV СТРЕЉАЧКОГ ПУКА

ИЗАСЛАНИЦИМА РУСКОГ XV СТРЕЉАЧКОГ ПУКА

 

Господо!

Срцем испуњеним дубоким уважењем и љубављу којом ме данас као и вазда најтоплије одушевљава успомена на блаженоупокојеног цара Александра III, поздрављам добродошлицом одлично изасланство мојега драгог 15. стрељачког пука, којим ме прије 25 година одликова цар, син цара Ослободитеља. Највиша је част тим учињена Црногорцима и мени, који благородне подвиге Русије за ослобођење Балкана сљедовасмо у оно доба, кад брат Рус умрлој својој браћи и хришћанима поврати живот и слободу. У традиционалној љубави и признању за храброст и вјерност Црногораца, цар их одликова у мојем лицу, подаривши ми један руски пук. Велики је број руских пукова, те цар, размишљајући којега ће ми поклонити, нађе за сходно да себи задржи 16. стрељачки пук, мени остави 15, а славном генералу Гурку даде 14.

Стрељачки пукови 14, 15, 16. част су руског оружја.

Ко не зна, ко није чуо за њихово херојство на Шипци! У својем одушевљењу и признању цар Александар III спојио их је у једну бригаду са називом „Жељезна бригада“. Лако је појмити моје задовољство, мој понос, што сам шеф једноме од та три славна пука из „Жељезне бригаде“.

Подижући ову чашу, кличем:

Слава цару ослободитељу!

Слава цару Александру!

Живио цар Никола II!

Живјела Русија, живјела њена непобједива војска!

 

18. V 1914.

Глас Црногорца, 24. V 1914, бр. 27.